Ivana Popović, Džemara Krupanj – dobitnica pehara za inovaciju godine u agrobiznisu

Tradicionalno Veče šampiona na 86. međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu donelo je radost najboljima

Na 86. međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, održanom od 11. do 17. maja 2019. godine, bilo je 1518 izlagača iz 61 zemlje. Sajam će se pamtiti po izuzetnoj posećenosti i rekordnom broju delegacija iz različitih zemalja sveta, kao i po tome što je Zemlja partner bila Italija a Zemlja prijatelj – Tunis. Uveden je i prvi Međunarodni dan voćara, 15. maja 2019. godine.

Veče šampiona, održano 16. maja u Kongresnom centru Master, okupilo je „izlagače koji su pobedili u utakmici koja se igrala na ovogodišnjem Sajmu“, kako je to slikovito prikazao Slobodan Cvetković, generalni direktor Novosadskog sajma. Đorđe Milićević, potpredsednik Pokrajinske vlade AP Vojvodine, istakao je u svom govoru da „postati šampion nije posao koji se obavlja u nekoliko dana“.

Veče šampiona bilo je prilika i da se dodeli 28 pehara „Najbolji u agrobiznisu“. Sa neskrivenom radošću iznosimo podatak da je dobitnica ovogodišnjeg pehara za inovaciju godine u agrobiznisu – Ivana Popović, vlasnica i osnivač brenda Džemara iz Krupnja.

„Osećam veliko zadovoljstvo i ponos što smo za relativno kratko vreme uspeli da osvojimo tako prestižno priznanje od Novosadskog sajma, kao što je pehar za inovaciju u agrobiznisu“, rekla je Ivana Popović. „Srećni smo što su naš brend prepoznali baš iz perspektive inovativnosti jer to je nešto čemu težimo od prvog časa. Prepoznatljivi smo po modernim ukusima džemova koji se pripremaju na tradicionalan način i originalnom dizajnu ambalaže. Našim idejama tu svakako nije kraj, do iduće godine i novog Sajma poljoprivrede sigurni smo da ćemo tržištu predstaviti još inovativnih linija iz pogona „Džemara“, koji nalazi stalnu inspiraciju u netaknutoj prirodi planine Jagodnje iznad Krupnja.“

Domaća pita savijača: Biser tradicionalne kuhinje

Domaće kore od „vučenog testa“ kriju u sebi orijentalnu čaroliju. U Srbiju ih je doneo čuveni pekar Mehmed Oglu iz Istanbula 1498. godine. Bilo je to u Nišu. Tamošnji esnaf je ostao u čudu kako Oglu podiže i vrti „živo testo“, koje se od male jufke razvlači preko celog kuhinjskog stola kao čaršav, kao Aladinov leteći ćilim… Vest se brzo pročula i u narodu.

Do dana današnjeg ove kore za pitu, koje zovemo „domaćim“ ukoliko se prave kod kuće, ne može svako da napravi. One traže posebnu veštinu. Traže domaćicu koja je u ljubavi sa testom, u čijim rukama „malo brašna, vode i ulja“ raste, drhti i leprša kao marama na vetru. Kada se kora istanji kao flis papir, nadene se mesom, sirom, krompirom, spanaćem, pečurkama, višnjama ilu jabukama. Potom se pita smota u savijaču, ispeče u smederevcu i u slast pojede.

Jezičke igre

Za jezičke sladokusce valja reći da se pita sa sirom zove sirnica, sa spanaćem ili zeljem – zeljanica a sa krompirom – krompiruša. Pitu sa mesom u Bosni zovu burek! Dakle, kada vam u „zemlji sevdaha“ ponude bosanski ili umotani burek, računajte da će u njemu uvek biti meso. U Srbiji i Makedoniji postoji prazan burek, burek s mesom i burek s sirom, pa prilikom kupovine mora da se naglasi nadev. 

Najjednostavniji hleb na svetu

Sastojci:
– 500 g brašna (možete mešati po želji belo, integralno, ražano, heljdino…)
– 400 ml mlake vode
– 1 kesica suvog kvasca
– 1 kašičica soli
– po želji možete dodavati semenke suncokreta, golicu, kim, susam…

Priprema:
U činiji pomešajte brašno, kvasac i so. Na sredini varjačom napravite rupu i ulijte polovinu vode. Počnite varjačom da mešate i sjedinjujete sastojke. Dolivajte malo po malo preostale vode, i neprestano mesite varjačom. Na kraju dobro i energično izlupajte pripremljeno testo, kako biste mu ubacili vazduh. Podmažite pleh za hleb i ulijte testo. Ono bi trebalo da bude dosta tečno, malo gušće od testa za američke palačinke. 
Poklopite pleh krpom i ostavite nekih 40 minuta da nadođe. U međuvremenu zagrejte rernu na 200 stepeni. Ubacite hleb da se peče oko sat vremena. Posle 10 minuta, ukoliko vidite da puca sa jedne strane, okrenite ga u rerni za 180 stepeni i nastavite da pečete. Ukoliko vam se čini da korica gori, a nije još prošlo sat vremena, isecite parče folije i prekrijte njime hleb u rerni. Tako ćete sprečiti da korica izgori, a sredina će nesmetano nastaviti da se peče. Hleb pre jela ostavite da se potpuno ohladi, ako izdržite da ga ne secnete i probate odmah po izlasku iz rerne.
Fantastično ide sa Džemara voćnim namazima!

Mekane kiflice sa Džemara voćnim namazima

Sastojci:
– ½ svežeg kvasca ili 1 kesica suvog kvasca
– 1 kašičica šećera
– 1 kašičica brašna
– 100 ml mlake vode
– 100 g kisele pavlake
– 4 kašike ulja
– 1 kašičica soli
– 350 g brašna
– 1 žumance
fil (Džemara voćni namaz po želji)

Priprema:
Pomešajte kvasac sa kašičicom brašna i kašičicom soli i prelijte mlakom vodom. Ostavite da nadođe, oko 10 minuta. Dodajte kiselu pavlaku, ulje i so. Ručnom mutilicom sve dobro sjedinite. Uspite 200 g brašna i mešajte varjačom, energično, dok se ne formira vodenkasto testo. Preostalim brašnom ručno umesite glatko testo. 
Poklopite posudu u kojoj ste mesili testo i ostavite na toplom da nadođe 30 minuta. Premesite i oklagijom razvucite na debljinu od oko pola centimetara. Možete razvlačiti u kružnu ili pravougaonu formu, kako vam je lakše. 
Rotirajućim nožem za testo secite trougliće. Na dno trouglića stavite pripremljeni fil i rolajte ka vrhu. Vodite računa da, tvoreći kiflicu, poslednji ćoškić ostane sa donje strane kako se ne bi odvijale pri pečenju. Neka vam trouglići budu što duži kako bi kiflice imale dosta slojeva. 
Tako pripremljene kiflice ređajte na pleh sa peki papirom. Žumance umutite sa kašičicom vode i premažite kiflice. Prekrijte pleh, ostavite ga na toplom najmanje 45 minuta, kako bi se kiflice udvostručile pre pečenja. Rernu u međuvremenu zagrejte na 200 stepeni. Kiflice pecite oko 12 minuta. Ako vidite da previše rumene po vrhu, možete staviti foliju preko njih koju ćete skloniti samo nekoliko minuta pre završetka pečenja. Kad se ispeku i malo prohlade, pospite ih prah šećerom.